Evo dodjoh kuci u jednom komadu. Presao sam oko 28000 kilometara, nesto vise nego sto sam planirao.
Hvala svima koji su mi pomogli a pre svega porodici na podrsci, komsiluku sto cuvase kucu i kosise travu, decici koja izletese iz sume u Poljskoj sa peskirima oko vrata i objasnise mi kako da dodjem kolima do plaze, jednoj Poljakinji za pomoc oko popunjavanja formulara na granici sa Belorusijom, coveku koji me je vozio do bankomata u gradu Vjazmi (ili tako nesto), pumpadziji kod Moskve sto mi je pokazao put za Borovno jezero, zaposlenima u Megafonu u Uljanovsku za koriscenje racunara, zaposlenima u NP na Uralu za savete, studentu na pumpi u Celjabinsku koji mi je otkrio kako da kupujem benzin u Rusiji (prvo pokazes i das pare, onda sipas), policajcu i njegovoj majci u Kemerovu, sto su me izbavili iz lavirinta, ultra modernoj ekipi sa jezera kod mesta Aeroport za gostoprimstvo, zaposlenima u servisu Reno u Vladivostoku za topografske karte primorskog kraja i savete za najbolja mesta za kampovanje, DPS-u sto su mi oprostili 3 prekrsaja, coveku iz mesta Bikin sto mi je popravio puknutu cev na gasnoj instalaciji za dzabe, Kinezima kod Habarovska za izvlacenje iz blata, porodici sa kojom sam proveo divan dan na jednom od jezera na Trasi, coveku u Ulan Udeu za nacrtanu mapu kako da dodjem do Ust Barguzina, zaposlenima u NP na Bajkalu za otkrice cool mesta za pecanje, ekipi iz Moskve na Svetom Nosu za dimljenu ribu..., kamperima na jezeru Starica, sefu granicnog prelaza Karakoga (KZ) na pomoci i razumevanju, kao i zaposlenima na ruskoj granici sa Kazahstanom sto me izvukose iz reda i ustedese mi 3 sata cekanja, pa kamperima na jezeru kod Ufe sto me primise i napravise mesta, mladim lepim pametnim...ljudima: Raji, Masi, Pasi 1 i 2 i Romu za najlepse vece na obali Volge kod Saratova, Azerbejdzancu sto me dovede do plaze na Donu, ribarima sa Dona na rakovima koji odma rekose da su Srbi pravoslavna braca....itd
Naravno najvece zasluge idu konstruktorima i radnicima koji sastavise Daciju Logan kao i Barum gumama koje su izdrzale ceo put a i knjizi Camel Trophy 90 preko koje se zaljubih u Bajkal.
Naravno najvece zasluge idu konstruktorima i radnicima koji sastavise Daciju Logan kao i Barum gumama koje su izdrzale ceo put a i knjizi Camel Trophy 90 preko koje se zaljubih u Bajkal.
Price, fotke, statistika....kad se sve slegne.
Eto pustili me danas da udjem u NP Zabajkalski i ja odma na vrh. Staza je pakao jer je suma izgorela i jos tinja. Visinska razlika od jezera do vrha je oko 1400 m. Na stazi je 100 stepani i bez 4 litre vode ne treba ici. Na vrhu sam morao da pijem iz barica jer sam svu vodu popio. Dole me neka super ekipa nahranila i napojila i ugrejala posle kupanja u Bajkalu. Eto malo slika.
Trenutno sam u mestu Ust Barguzin, kod poluostrva Sveti Nos na koji hocu da se popnem. Mesto se nalazi na severoistoku Bajkalskog jezera. Trenutno je lepo vreme i cekam sutrasnji dan da me puste u NP Zabajkalski. Ulaz je zabranjen do 1. Jula po ukazu predsednika zbog pozara. Koliko vidim, danas je oko podne pocelo ponovo da gori na jednom mestu, a ubrzo se pojavilo jos tri manja pozara. Juce je padala i kisa i nije bilo dima. Mislim da su male sanse da otvore NP sutra. Ovde ima dosta kampera i svi cekaju da se otvore kapije.
Inace ovo je najlepse mesto na kome sam bio do sada. Nikada se nisam tako nadisao lepog vazduha. Oprao sam peskir i ves i mirisu ko da ih je majka prala u masini. Evo sad bas njuskam majicu.
Sve je suma zlatnog bora. Jezero ko more. Zalazak neopisiv.
Planiram da se jos i odmorim na Toplom jezeru kod Irkutska i da se i tamo penjem na neke manje vrhove i da se vracam preko Ukrajine.